„Daleko odavde ima jedna visoka planina, koja se zove Vitor, i koju niko hodajući ne može naći dva puta, a i prvi put samo slučajno. Ta planina menja svoje mesto kako se menjaju vetrovi, a vazda je u oblacima, tako gustim da se sunce kroz njih presijava i odbija kao od ogledala, pa nikad ne znaš gde je, ni koje je sunce pravo, ni koje je doba dana dok ne padne noć. Mnogi se srećnim slučajem i zadese na Vitoru, ali ga više nikada ne pronađu ponovo. Samo ga orlovi i junaci što lete mogu lako pronaći, jer su mnogi i rođeni tamo, pa tu zmajsku planinu smatraju svojim domom. A ja uvek to skriveno mesto pozdravljam kao roda najrođenijeg, govoreći mu štono i pesma: Oj Vitore, visoka planino! Iz tebe mi tri sunca granuše!”
Nenad Gajić (Bajka nad bajkama)
